Категорије

Dr Bojan Simić
Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd, Republika Srbija

 

JUGOSLOVENSKO-BRAZILSKI ODNOSI 1961–1964.

God. XLIV, 1/2026, str. 147–162
https://doi.org/10.29362/ist20veka.2026.1.sim.147-162

 

APSTRAKT/REZIME:

Na osno­vu pri­mar­nih izvo­ra ju­go­slo­ven­ske proveni­jen­ci­je, re­le­vant­ne li­te­ra­tu­re i štam­pe ana­li­zi­ra se po­seb­na fa­za od­no­sa so­ci­ja­li­stič­ke Ju­go­sla­vi­je i Bra­zi­la u periodu od 1961. do 1964. Za po­če­tak is­tra­ži­va­nja uze­ta je go­di­na do­la­ska na vlast pred­sed­ni­ka Ža­ni­ja Kva­dro­sa, na­klo­nje­nog ši­roj me­đu­na­rod­noj sa­rad­nji, ko­ji je sa ve­li­kim sim­pa­ti­ja­ma gledao na Ju­go­sla­vi­ju i nje­nog vo­đu, a za kraj dr­žav­ni udar u Bra­zi­lu u pro­le­će 1964, ko­ji je tu po­li­ti­ku pre­ki­nuo i uti­cao na za­hla­đe­nje od­no­sa iz­me­đu dveju dr­žava.

 

KLJUČNE REČI: Ju­go­sla­vi­ja, Bra­zil, Hlad­ni rat, di­plo­ma­ti­ja, eko­nom­ski od­no­si

 

REFERENCE:

  • Be­o­grad–Bra­zi­li­ja. 80 go­di­na di­plo­mat­skih od­no­sa. Bel­gra­de–Brasília. 80 years of di­plo­ma­tic re­la­ti­ons. Ka­ta­log izlo­žbe / Exhi­bi­ti­on Ca­ta­lo­gue. Be­o­grad: Ar­hiv Ju­go­sla­vi­je, 2019.
  • Bet­hell, Le­slie (ed.). The Cam­brid­ge Hi­story of La­tin Ame­ri­ca, vo­lu­me IX, Bra­zil sin­ce 1930. New York: Cam­brid­ge Uni­ver­sity Press, 2008.
  • Bar­ros, Ed­gar Lu­iz de. O Bra­sil de 1945 a 1964. Sao Pa­o­lo: Con­texto, 1994.
  • Bis­sio, Be­a­triz. “Bra­zil and the Non-Align­ment Mo­ve­ment: Pa­ral­lel Paths, Com­mon Go­als”. In: The 60th An­ni­ver­sary of the Non-Align­ment Mo­ve­ment. Ed. Di­mi­tri­je­vić Du­ško, Ča­vo­ški Jo­van 371–383. Bel­gra­de: In­sti­tu­te of In­ter­na­ti­o­nal Po­li­tics and Eco­no­mics, 2021. DOI: https://doi.org/10.18485/li­pe­_60nam.2021.ch21
  • Bo­ge­tić, Dra­gan. Ju­go­slo­ven­sko-ame­rič­ki od­no­si 1961‒1971. Be­o­grad: In­sti­tut za sa­vre­me­nu isto­ri­ju, 2012.
  • Bo­ge­tić, Dra­gan. Ne­svr­sta­nost kroz isto­ri­ju. Od ide­je do po­kre­ta. Be­o­grad: Za­vod za udž­be­ni­ke, 2019.
  • Bo­ge­tić, Dra­gan. No­va stra­te­gi­ja ju­go­slo­ven­ske spolj­ne po­li­ti­ke 1956–1961. Be­o­grad: In­sti­tut za sa­vre­me­nu isto­ri­ju, 2006.
  • Ča­vo­ški, Jo­van. Non-Align­ment Mo­ve­ment Sum­mits. A Hi­story. Lon­don: Blo­oms­bury Aca­demy, 2022.
  • Co­sov­schi, Agu­stin. “From San­ti­a­go to Mexico: The Yugo­slav Mis­si­on in La­tin Ame­ri­ca du­ring the Cold War and the Li­mits of Non-Align­ment”. In: So­ci­a­list Yugo­sla­via and the Non-Alig­ned Mo­ve­ment: So­ci­al, Cul­tu­ral, Po­li­ti­cal, and Eco­no­mic Ima­gi­na­ri­es. Ed. Pa­ul Stubbs, 283–301. King­ston: McGill-Que­ens Uni­ver­sity Press, 2023. DOI: https://doi.org/10.1515/9780228015802-015
  • Fa­u­sto, Bo­ris and Ser­gio Fa­u­sto. A Con­ci­se Hi­story of Bra­zil. New York: Cam­brid­ge Uni­ver­sity Press, 2014. DOI: https://doi.org/10.1017/CBO9781139567060
  • Fer­re­i­ra, Jor­ge. A de­mo­cra­cia no Bra­sil (1945‒1964). Sao Pa­o­lo: Atu­al, 2006.
  • Era­ko­vić, Vi­do­sa­va. „‘Ti­to­va ame­rič­ka tur­ne­ja’ 1963. go­di­ne – po­se­ta Bra­zi­lu, Čileu, Bo­li­vi­ji, Pe­ruu i Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma“. Ča­so­pis Ar­hi­va Ju­go­sla­vi­je br. 1–2, (2015), 168–179.
  • Ju­zba­šić, Bo­ri­slav. „Pre­gled di­plo­mat­skih, po­li­tič­kih i dru­gih ve­za iz­me­đu Ju­go­sla­vi­je i ze­ma­lja La­tin­ske Ame­ri­ke“. Na­še te­me, 1966, 305–332.
  • Ko­la­ši­nac, Go­ran. Pu­to­va­nje Jo­si­pa Bro­za Ti­ta u ze­mlje La­tin­ske Ame­ri­ke i Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve. Ma­ster rad, Uni­ver­zi­tet u Be­o­gra­du, Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet, Ode­lje­nje za isto­riju, 2019.
  • Kat­ko­va, Eka­te­ri­na and Rouslan Ko­sti­uk. “Re­la­ti­ons of Yugo­sla­via with the Co­un­tri­es of La­tin Ame­ri­ca in the 1960–1980s”. Latinskaya Amerika 6, (2023), 73–89. DOI: https://doi.org/10.31857/S0044748X0025613-3
  • Le­a­cock, Ruth. Requi­em for Re­vo­lu­ti­on. The Uni­ted Sta­tes and Bra­zil, 1961‒1969. Kent–Lon­don: The Kent Sta­te Uni­ver­sity Press, 1990.
  • Muñoz, Lu­ci­a­no da Ro­sa. “Bra­zi­li­an Fo­re­ign Po­licy Di­sco­ur­ses and the Quest for On­to­lo­gi­cal Se­cu­rity”. Con­texto in­ter­na­ci­o­nal. vol 45, no. 2, (2023), 1‒21. DOI: https://doi.org/10.1590/s0102-8529.20234502e20210069
  • Qua­dros, Jânio. “Bra­zil’s New Fo­re­ign Po­licy”. Fo­re­ign Af­fa­irs. vol. 40, no 1, (1961), 19‒27. DOI: https://doi.org/10.2307/20029529
  • Re­dže­pa­gić, Su­lej­man. Dru­štve­no­po­li­tič­ka struk­tu­ra i rad­nič­ki po­kret Bra­zi­la. Be­o­grad: In­sti­tut za iz­u­ča­va­nje rad­nič­kog po­kre­ta, 1962.
  • Ru­bin­ste­in, Al­vin Z. Yugo­sla­via and the No­na­lig­ned World. New Jer­sey: Prin­ce­ton Uni­ver­sity Press, 1970.
  • Schwarcz, Li­lia Mo­ritz (ed.). História do Bra­sil nação: 1808‒2010. 4. Ol­han­do pa­ra den­tro 1930‒1964. Rio de Ja­ne­i­ro: Obje­ti­vo, 2013.
  • Se­li­nić, Slo­bo­dan. Par­ti­ja i di­plo­ma­ti­ja u Ju­go­sla­vi­ji 1945–1952. Be­o­grad: In­sti­tut za no­vi­ju isto­ri­ju Sr­bi­je, 2013.
  • Si­mić, Bo­jan. „So­ci­ja­li­stič­ka Ju­go­sla­vi­ja i dr­ža­ve Ju­žne Ame­ri­ke (1946–1950) – us­po­sta­vlja­nje di­plo­mat­skih i eko­nom­skih od­no­sa“. To­ko­vi isto­ri­je, br. 2, (2022), 73–99. DOI: https://doi.org/10.31212/to­ko­vi.2022.2.sim.73-99
  • Si­mić, Bo­jan. „Bra­zil u po­li­ti­ci so­ci­ja­li­stič­ke Ju­go­sla­vi­je 1946–1952“. To­ko­vi isto­ri­je, br. 3, (2023), 133‒156. DOI: https://doi.org/10.31212/tokovi.2023.3.sim.133-156
  • Si­mić, Bo­jan. „Po­se­ta Ko­če Po­po­vi­ća La­tin­skoj Ame­ri­ci 1962. go­di­ne“. To­ko­vi isto­ri­je, br. 2, (2025), 189–214. DOI: https://doi.org/10.31212/tokovi.2025.2.sim.189-214