Категорије

Dr Zoran Janjetović
Institut za noviju istoriju Srbije
Beograd, Srbija

 

DIMITRIJE LJOTIĆ AND WORLD WAR II
[DIMITRIJE LJOTIĆ I DRUGI SVETSKI RAT]

God. XXXVI, 1/2018, str. 93–118
https://doi.org/10.29362/ist20veka.2018.1.jan.93-118

 

APSTRAKT/REZIME: Rad se bavi delatnošću kontroverznog desničarskog političara Dimitrija Ljotića tokom nemačke okupacije Srbije 1941–1944. Ljotić́ je bio lider profašističkog pokreta Zbor koji se zalagao za reformu Jugoslavije stvaranjem autoritarnije vlasti. Istaknute karakteristike njegove ideologije bile su antikomunizam i antisemitizam. Ove karakteristike, posebno antisemitizam, postale su istaknute krajem tridesetih godina. Ljotić je usmerio svoju političku i propagandnu aktivnost u održavanju Jugoslavije van rata. U tom cilju on je predložio niz autoritarnih reformi. Pod nemačkom okupacijom, pokret je bio jedini kome je dozvoljeno da radi. Iako je delio neke ideološke stavove nacista, Ljotić́ je sarađivao s njima u interesu svog naroda, kako je verovao. Prebacio je krivicu za izbijanje II svetskog rata na Jevreje koji su, prema njemu, težili za svetskom dominacijom. Tako nije uradio ništa kako bi sprečio deportaciju i istrebljenje svojih jevrejskih sunarodnika i radio je na antijevrejskoj propagandi do kraja rata. Jednako je bio posvećen i antikomunizmu. Borio se ideološki, putem štampe ali i oružjem – preko Srpskog dobrovoljačkog korpusa pod Zborovom dominacijom. Takođe je osnovao zatvorsku ustanovu za mlade komuniste. Na taj način pokazao je da nije bio antikomunist koji je verovao samo u nasilje. Iako se često naziva sivom eminencijom kolaboracionističkog režima, stepen njegovog stvarnog uticaja ostaje sporan. Čini se da je to bilo značajno, ali nije bilo preveliko: on je pomogao uspostavljanju kolaboracionističkih vlada i imao uticaj na njih, ali to nije bilo odlučujuće. Njegove pripadnike su progonili i nemačka i srpska policija, a samo deo viših zvaničnika bili su pripadnici Zbor-a. Obrazovanje je bilo u rukama Ljotićevih protivnika. Pomogao je da postavi svog rođaka Milana Nedića za premijera, ali nije mogao da utiče na njega u vezi mnogih stvari, a rivalstvo između njih dvojice bilo je očigledno. Nedićev plan za reorganizaciju Srbije po autoritarnim linijama nije imao Zborove karakteristike, već je bio prilična kopija italijanskog političkog sistema. Želeći da pomogne svojim ljudima pod okupacijom, Ljotić je postao žrtva sopstvenih ograničenja koja su ga sprečila da shvati pravo značenje Drugog svetskog rata i prisilila ga da se suoči sa ljudima i pojavama koje je tako teško kritikovao pre rata.

 

KLJUČNE REČI: Dimitrije Ljotić, Zbor, Drugi svetski rat, okupacija, Jevreji, Nemci, Milan Nedić

 

REFERENCE:

  • Aleksić, Dragan. Privreda Srbije u Drugom svetskom ratu. Beograd: INIS, 2002.
  • Bedürftig, Friedemann. Drittes Reich und Zweiter Weltkrieg: Das Lexikon. München, Zürich: Piper, 2004.
  • Bojić, Mirko. Jugoslovenski narodni pokret „Zbor“ 1935–1945: Jedan kritički prilaz. [Beograd]: Zakoni života–Svetlo istine, 1996.
  • Borković, Milan. SKOJ i omladinski pokret u Srbiji 1941–1944. Beograd: Rad, 1970.
  • Borković, Milan. Kontrarevolucija u Srbiji, I–II. Beograd: Sloboda, 1979.
  • Borković, Milan. Milan Nedić. Zagreb: Centar za informacije i publicitet, 1985.
  • Borozan, Đorđe. Velika Albanija: Porijeklo – ideje – praksa. Beograd: Vojnoistorijski institut Vojske Jugoslavije, 1995.
  • Borozan Đorđe, and Ljubodrag Dimić (eds.). Jugoslovenska država i Albanci, vol. I–II. Beograd: Arhiv Jugoslavije, 1998–1999.
  • Božović, Branislav. Stradanje Jevreja u okupiranom Beogradu 1941–1944. Beograd: Muzej žrtava genocida, 2012. (2nd expanded ed.).
  • Brkić, Staniša. Ime i broj. Kragujevačka tragedija 1941. Kragujevac: Spomen-park Kragujevački oktobar, 2007.
  • Čulinović, Ferdo. Okupatorska podjela Jugoslavije. Beograd: Vojnoizdavački centar, 1970.
  • Dimitrijević, Bojan B. Vojska Nedićeve Srbije: Oružane snage srpske vlade 1941–1945. Beograd: ISI, 2011.
  • Dragosavljević, Vasilije: „Ideološki uticaji evropskog fašizma na JNP Zbor (1934–1940)“. Istorijska tribina mladih saradnika. Urednik Zoran Janjetović, 93–111. Beograd: INIS, 2013.
  • Gligorijević, Branislav. „Napad ljotićevaca na studente Tehničkog fakulteta u Beogradu, u oktobru 1940. i rasturanje Ljotićevog „Zbora““. Istorijski glasnik, 16, (1963), 52–79.
  • Gligorijević, Branislav. „Politički pokreti i grupe s nacionalsocijalističkom ideologijom i njihova fuzija u Ljotićevom „Zboru““. Istorijski glasnik, 18, (1965), 35–82.
  • Gligorijević, Branislav. „Osobenosti fašizma u Jugoslaviji dvadesetih godina“. Marksistička misao, 8, (1986), 32–44.
  • Gregorić, Danilo. Italijanski korporativizam. Istorijat, doktrina i praksa. Beograd: Štamparija Đura Jakšić, 1940.
  • Halperin, William S. Mussolini and Italian Fascism. Princeton NJ: Anvil Books, 1964.
  • Hoptner, Jakob B. Yugoslavia in Crisis 1934–1941. New York, London: Columbia University Press, 1962.
  • Hnilicka, Karl. Das Ende auf dem Balkan 1944/45. Göttingen, Zürich, Frankfurt: Musterschmidt Verlag, [1970].
  • Iordachi, Constantin (ed.). Comparative Fascist Studies. New Perspectives. London, New York: Routledge, 2010.
  • Irving, David. Hitler’s War and The War Path. London: Focal Point, 2002.
  • Izveštaji i naredbe organizacije DM i organizacije Zbor za Okrug zaječarski 1943–1944. godina, III. Negotin: Istorijski arhiv Negotin, 2008.
  • Janjetović, Zoran. Deca careva, pastorčad kraljeva: Nacionalne manjine u Jugoslaviji 1918–1941. Beograd: INIS, 2005.
  • Janjetović, Zoran. „U skladu s nastalom potrebom…“ Prinudni rad u okupiranoj Srbiji 1941–1944. Beograd: INIS, 2012.
  • Jovanović, Dragoljub. Ljudi, ljudi… Medaljoni 46 umrlih savremenika. Beograd: izdanje autora, 1975.
  • Jovanović, Žarko S.. Neostvareni ratni ciljevi Draže Mihailovića u Srbiji 1941–1945. Beograd: INIS, 2001.
  • Karapandžić, Borivoje M. Građanski rat u Srbiji 1941–1945. Klivelend, Valjevo: Novo videlo, 2010.
  • Kazimirović, Vasa. Srbija i Jugoslavija, IV. Kragujevac: Centar-film, Prizma, 1995.
  • Kerkez, Slobodan Đ. Obrazovno-kulturne prilike u Nedićevoj Srbiji. Niš: Centar za balkanske studije, 2008.
  • Koljanin, Milan. „Antisemitski stereotipi i propaganda u Srbiji 1941–1942.“ Istorija 20. veka, 2, (2003), 83–118.
  • Kostić, Boško N. Za istoriju naših dana. Odlomci iz zapisa za vreme okupacije. Beograd: Nova iskra, 2011.
  • Krakov, Stanislav. General Milan Nedić, II: Prepuna čaša čemera. Beograd: Nova iskra, 2012.
  • Krstić, Miloš. Nepokorena mladost. Koncentracioni logor u Smederevskoj Palanci 1942–1944. Beograd: Vuk Karadžić, 1981.
  • Kuljić, Todor. Fašizam. Sociološko-istorijska studija. Beograd: Nolit, 1987.
  • Lacko, Mikloš. „Fašizam u istočnoj i srednjoj Evropi: Prilog opštoj definiciji fašizma“. Marksistička misao, 8, (1986), 120–136.
  • Milza, P., Berstein, Storia del fascismo: Da Piazza San Sepolcro a Piazza Loreto. Milano: BUR, 1995.
  • Larsen, Stein Ugelvik, Bernt Hagtvet, Jan Petter Myklebust, (eds.). Who Were the Fascists: Social Roots of European Fascism. Bergen, Oslo, Tromsø: Universitetsforlaget, 1980.
  • Lukač, Dušan. Treći rajh i zemlje jugoistočne Evrope, II, 1937–1941. Beograd: Vojnoizdavački centar, 1982.
  • Ljotić, Dimitrije. Sabrana dela, Vol. I–XII. Beograd: Nova iskra, 2001.
  • Magazinović, Hrvoje. Kroz jedno mučno stoljeće: Sjećanja. Valjevo: Novo videlo, 2009 (2nd expanded edition).
  • Martinović-Bajica, Petar. Milan Nedić. Čikago: Nikola Pašić, 1956.
  • Matić, Milan B. Štampa u Srbiji u Drugom svetskom ratu 1941–1944. Beograd: Ph. D. mscr., 1990.
  • Milićević Nataša, Dušan Nikodijević, (eds.). Svakodnevni život pod okupacijom: Iskustvo jednog Beograđanina 1941–1944. Beograd: INIS, 2011.
  • Milosavljević, Olivera. Potisnuta istina. Kolaboracija u Srbiji 1941–1944. Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, [2006.].
  • Milošević, Slobodan D. Nemačko-italijanski odnosi na teritoriji okupirane Jugoslavije 1941–1943. Beograd: ISI, 1991.
  • Mussolini, Benito. Fascismo, in: www.tereccani.it/enciclopedia/fascismo_ (Enciclopedia italiana)
  • Nikolić, Kosta. „Nemačka ratna propaganda u Srbiji 1941–1944“. Jugoslovenski istorijski časopis, 1, (1997), 117–128.
  • Nikolić, Kosta. Strah i nada u Srbiji 1941–1944: Svakodnevni život pod okupacijom. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2002.
  • Nikolić Kosta, Bojan B. Dimitrijević. Danilo Gregorić i 25. mart 1941. Beograd: ISI, 2007.
  • Nedić, Milan Đ. Desna Srbija: Moja reč Srbima 1941–1944: Izabrani ratni govori. Beograd: Slobodna knjiga, 1996.
  • Nikolova, Maja. Zavod za prinudno vaspitanje omladine u Smederevskoj Palanci 1942–1944. Beograd: Pedagoški muzej, 2010.
  • Nolte, Ernst. Die Krise des liberalen Systems und die faschistischen Bewegungen. München: Piper, 1968.
  • Parežanin, Ratko. Drugi svetski rat i Dimitrije V. Ljotić. Beograd: A. Z. Jelić, P. Janković, 7510 [2002.].
  • Payne, Stanley G. A History of Fascism 1914–1945. London, New York: Routledge, 2003.
  • Petranović, Branko. Srbija u Drugom svetskom ratu 1939–1945. Beograd: Vojnoizdavački i novinski centar, 1992.
  • Pivac, Marko. Koraci u noći. l. : Novo videlo, [2002].
  • Propadović, Milutin. V. Ljotić, Zbor i Komunistička partija Jugoslavije 1934–1945: Prilozi za istinu o JNP Zbor. Beograd: Iskra, 2012.
  • Schlarp, Karl-Heinz. Wirtschaft und Besatzung in Serbien 1941–1944: Ein Beitrag zur nationalsozialistischen Wirtschaftspolitik in Südosteuropa. Stuttgart: Franz Steiner Verlag, 1986.
  • Simić, Miodrag. „Škole u Beogradu za vreme okupacije od 1941. do 1944. godine“. Godišnjak grada Beograda, 21, (1971), 75–117.
  • Stefanović, Mladen. Zbor Dimitrija Ljotića 1934–1945. Beograd: Narodna knjiga, 1984.
  • Šabo, Federiko. Italija (1918–1948). [Beograd: Nolit, 1978].
  • Škodrić, Ljubinka. Ministarstvo prosvete i vera u Srbiji 1941–1944: Sudbina institucije pod okupacijom. Beograd: Arhiv Srbije, 2009.
  • Škodrić, Ljubinka. „Odnos nemačkog okupatora prema domaćim saradnicima u Srbiji 1941–1944“. Oslobođenje Beograda 1944, Zbornik radova. Beograd: INIS, 2010, 82–94.
  • Vojčić, Dragoslav. „Školstvo u okupiranoj Srbiji tokom Drugog svetskog rata“. Nastava i vaspitanje, 22, (1973), 234–248.
  • Vojnović, Aleksandar. NDH u Beogradu. Zagreb: Naklada Pavičić,
  • Wuescht, Johann. Jugoslawien und das Dritte Reich: Eine dokumentierte Geschichte deutsch-jugoslawischen Beziehungen von 1933 bis 1945. Stuttgart: Seewald Verlag, 1969.
  • Žorž, Branislav A. Zavod u Smederevskoj Palanci: Ostrvo spasa ili robijašnica. Beograd: Novo videlo, 2006.
  • Žujović, Mladen J. Ratni dnevnik, II: Jugoslavija u Drugom svetskom ratu. Vrnjačka Banja: Interklima-grafika, 2004.