Dr Jana Škerlova
Akademija nauka Češke Republike, Istorijski institut
Brno, Češka Republika
CZECHOSLOVAK-YUGOSLAV RELATIONS IN THE FIRST YEAR OF KING ALEXANDER’S DICTATORSHIP
God. XXXIV, 1/2016, str. 75–96
https://doi.org/10.29362/ist20veka.2016.1.ske.75-96
APSTRAKT/REZIME: Posle duže političke krize u Kraljevini SHS, kralj Aleksandar I Karađorđević se 6. januara 1929. odlučio da uvede ličnu diktaturu. Čehoslovačka ga je podržala kao bliskog saveznika u nadi da će ova mera dovesti do stabilizacije unutrašnje situacije. Edvard Beneš je verovao kralju i drugim jugoslovenskim zvaničnicima, koji su ga uveravali da novi režim predstavlja privremeno rešenje koje će, kada se situacija za nekoliko meseci smiri, rezultirati donošenjem novog ustava. Tako je čehoslovački ministar spoljnih poslova, jedan od arhitekata Male Antante (saveza Čehoslovačke, Kraljevine SHS i Rumunije), težeći ka stabilizaciji podržao Kraljevinu SHS (od oktobra 1929. Kraljevinu Jugoslaviju) u međunarodnoj areni. Ubrzo posle uvođenja diktature, od ostataka ukinutih političkih partija razvila se opozicija, a neki od njenih članova su nastojali da za borbu protiv režima potraže oslonac u inostranstvu, pa i u Čehoslovačkoj. Očekivali su da će im ta parlamentarna demokratija ponuditi pomoć ili barem neku vrstu moralne podrške (na primer kroz štampu) protiv diktature, ali to se nije dogodilo. Čehoslovački zvaničnici nisu želeli da rizikuju pogoršanje odnosa sa Beogradom i odbijali su svaki kontakt sa jugoslovenskom opozicijom, kao i kritiku jugoslovenskog režima. Slično se ponašala i čehoslovačka štampa, koja je predstavljala uvođenje diktature kao iznuđen korak u dramatičnim okolnostima i često isticala privremeni karakter ovih mera, u skladu sa stavovima čehoslovačke spoljne politike. Oprezan stav Čehoslovačke i ministra Beneša predstavljao je značajnu podršku jugoslovenskoj diktaturi u nastojanjima da se konsoliduje i uspostavi kako na domaćoj sceni, tako i u međunarodnim odnosima.
KLJUČNE REČI: Čehoslovačka, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, kraljevska diktatura, politički odnosi, diplomatija, Mala Antanta
REFERENCE:
- Political Diaries 1918–1965, Volume 2: 1927–1937. Robert L. Jarman (ed.). Slough: Archive Editions, 1997.
- Chrobák, Tomáš. “Diktatura krále Alexandra a československá diplomacie (1929–1931)”.Slovanský přehled94, (2008), 81–91.
- Kárník, Zdeněk. České země v éře první republiky (1918–1938). Díl první. Vznik, budování a zlatá léta republiky (1918–1929). Praha: Libri, 2000.
- Kulundžić, Zvonimir. Atentat na Stjepana Radića. Zagreb: Stvarnost, 1967.
- Procházka, Rudolf. “Jak jest demokracie možná?”.Přítomnost 6, (1929), 49–50.
- Starčević, Veselin. “Ohlas nastolení diktatury krále Alexandra v Československu”. Slovanský přehled 65, (1979), 483–491.
- Stojkov, Todor. „O nastojanju jugoslovenskih vladajućih krugova da obezbede režimu monarhodiktature podršku čehoslovačke vlade (1929–1931)“. In: Jozef Hrozienčík (red.),Československo and Juhoslávia. Z dejín československo-juhoslovanských vzťahov, 269–284. Bratislava 1968.
- Stojkov, Todor. Opozicija u vreme šestojanuarske diktature 1929–1935. Beograd: Prosveta, 1969.